Pretraga baze radova

FORMAT

BROJ STRANA

JEZIK

seminarski, diplomski i maturski rad word

 

20

 seminarski, diplomski i maturski rad srpski

WORDUKUPNOSRPSKI

 

Seminarski, diplomski i maturski rad

7916-Informatika-Baze podataka
(prve tri strane)


seminarski,diplomski,maturski rad besplatno free download

PREUZMI CEO RAD

 

Ako Vam treba edukativni materijal bilo da je to seminarski, diplomski , maturski rad, ili powerpoint prezentacija na nasim sajtovima ce te naci sve na jednom mestu . Svi Vam pruzaju samo ime za seminarski, diplomski ili maturski rad a mi Vam dajemo da pogledate svaki rad njegov sadržaj i prve tri strane u PDF-u tako da možete tacno da odaberete pravi rad bez promasaja. Nasa baza sadrzi svaki gotov seminarski, diplomski i maturski rad koji ce Vam ikada zatrebati, možete ga skinuti i uz njegovu pomoc napraviti jedinistven i unikatan rad. Ako u bazi ne nadjete seminarski, diplomski ili matruski rad koji Vam je potreban, u svakom momentu mozete naruciti da se izradi novi potpuno unikatan seminarski, diplomski ili maturski rad na linku novi radovi. Sva pitanja i odgovore možete dobiti na našem forumu kao i besplatan seminarski, prepricane lektire, puskice i pomoc. Za bilo koji vid saradnje ili reklamiranja mozete nas kontaktirati na kontakt formi.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

 

Tagovi: seminarski, seminarski radovi, diplomski, diplomski radovi, maturski, maturski radovi, master radovi, besplatni gotovi seminarski radovi, gotovi diplomski radovi, lektire prepricane, puskice, izrada seminarskih radova, maturskih radova, diplomskih radova, skripte, seminarski radovi iz, diplomski radovi iz ...


Pregled teme :


1. BAZE PODATAKA – OSNOVNI POJMOVI

Baza podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzi pristup i pretraživanje i zajedno sa sistemom za skladištenje, organizovanje i administraciju čini sistem za upravljanje bazom podataka SUBP (u literaturi se često koristi skraćenica DBMS – DataBase Management System).

Obično se radi o kolekciji podataka koji se odnose na jednu temu, oblast ili namenu. Na primer, u bazi se mogu skladištiti podaci o ličnostima, o knjigama, finansijskom poslovanju, inventaru, objektima, pacijentima, meteorološkim pokazateljima, astronomskim pojavama i t.d., praktično se može naći primena u svim oblastima ljudskog delovanja. Osim ovih “vidljivih” i opštepoznatih primera, veliki broj softvera koji danas postoje (operativni sistemi, igrice, antivirusni programi, simulatori, midija plejeri i t.d.), u svojoj pozadini koriste neku “skrivenu” bazu podataka.

DBMS (Database Management System) je specijalizirani softver koji služi za kreiranje i manipulaciju bazama podataka. Bitne osobine:

-          Obezbjeđue skladištenje velike količine podataka sa malom redudansom.

-          Obezbjeđuje metodologiju za pristup, pretraživanje i modifikaciju podataka.

-          Omogućava logičku i fizičku nezavisnost programa od podataka.

-          Omogućava istovremeni pristup podacima od strane više korisnika.

Informacioni sistem (IS) – Uređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, pretraživanje, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući pri tome i opremu (hardver) i ljudske resurse. Primer: Bankarski IS, informacioni sistem preduzeća, IS zdravstva, IS proizvodnje i t.d.

1.1 Arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka

Arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka se sastoji iz tri sloja:

1.1.1 Interni fizički nivo

Definiše način fizičke organizacije podataka na spoljnim medijima za skladištenje podataka (diskovima, magnetnim trakama i t.d.). Kod baza podataka manjeg obima, najčešće su podaci centralizovani na jednom disku na računaru koji obično zovemo server (server u širem smislu, ne mora da predstavlja jedan računar, može biti i skup programa, više povezanih računara, koji pružaju neku vrstu usluga drugim programima i korisnicima). Nasuprot tome, baze podataka većeg obima su često distribuirane, podaci se mogu nalaziti ne samo na više diskova, nego i na fizički udaljenim računarima povezanih, na primer, internetom ili intranetom.

1.1.2    Konceptualni nivo

Definiše opštu logičku strukturu baze podataka kroz model podataka. Model podataka je jedna od ključnih stvari za funkcionisanje baze podataka, podloga za sve kasnije operacije nad podacima – skladištenje, brzo pronalaženje, organizovanje, obradu i t.d. Ako model podataka nije dobro uređen, to će se kasnije, u fazi korišćenja podataka pokazati problemi sa sistemom izveštavanja (nemogućnost dobijanja izveštaja na način kako bismo mi to želeli), nemogućnost dobijanja informacije u realnom vremenu, mogu se javiti problemi u višekorisničkom okruženju, problemi u održavanju, sigurnosti podataka i t.d. Mogli bi slobodno da kažemo da je model podataka za bazu podataka on što je plan i temelj pri gradnji kuće: Svaka greška u ovom delu uticaće kasnije na stabilnost i funkcionalnost objekta.

Model podataka predstavlja elemente podataka korišćene u realnom sistemu i njihove veze.

Postoje razni alati koji služe za modeliranje, kao što su ERWIN, BPWIN, ORACLE DESIGNER i t.d., kao i razni pristupi modeliranju. Kod nas je najviše prihvaćen pristup SSA – sistemska strukturna analiza kroz koji se polazi od programskog zadatka, identifikuju se tokovi informacija i procesi koji se dalje postepeno dekomponuju do najprostijih operacija. Zatim se pristupa izradi MOV (Model Objekti-Veze) za sve nivoe dekompozicije i pravi se rečnik podataka. Kao rezultat SSA dobijamo model podataka – pojednostavljeno rečeno, dobijamo spisak tabela, polja koja one sadrže, ključna obeležja, veze između tabela, dakle sve što nam je potrebno da bismo osmislili strukturu buduće baze podataka (dobijamo “plan za izgradnju kuće”).

Za jednostavne projekte manjeg obima ka kojima je usmeren ovaj kurs, nije neophodno poznavanje metodologije SSA, pa ćemo se koncentristi samo na neke osnovne postulate modeliranja. Tu pre svega mislim na osnovna pravila za normalizaciju i formiranje veza između tabela. Poznavanje primene ovih pravila je dovoljno da biste, uz malo vežbe i analiziranja primera koji slede u trećem poglavlju o vezama između tabela, mogli sami da formirate jednostavne modele podataka.

1.1.3    Eksterni (korisnički) nivo

Na ovom nivou se definiše logička struktura pogodna za specifične zahteve odnosno programe korisnika.

Jedini nosioci podataka u bazi su tabele. Svi podaci koje korisnik unese u bazu, bilo da je tekst, slika, datum, smeštaju se u tabele. Međutim, po pravilu, korisnik nema direktan pristup tabeli, već podatke unosi preko korisničkog interfejsa u obliku formulara (obrazaca), u Access-u ove obrasce zovemo formama (Forms). Takođe, kasnije korišćenje unetih podataka, pretraživanje i izveštavanje ide posredstvom korisničkog interfejsa u vidu formi i/ili izveštaja (Reports). Pod korisničkim interfejsom, uprošćeno, podrazumevamo ono što korisnik vidi na ekranu kada radi sa aplikacijom: sistem menija, forme, izveštaji i t.d.

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
bolditalicizeunderlinestrikeurlimagequoteSmileWinkLaughGrinAngrySadShockedCoolTongueKissCry
smanji | povećaj

busy