Pretraga baze radova

FORMAT

BROJ STRANA

JEZIK

seminarski, diplomski i maturski rad word

 

39

 seminarski, diplomski i maturski rad srpski

WORDUKUPNOSRPSKI

 

Seminarski, diplomski i maturski rad

2320. Vocarstvo-Kajsija
(prve tri strane)


seminarski,diplomski,maturski rad besplatno free download

PREUZMI CEO RAD

 

Na našim sajtovima možete pronaci sve bilo da je to seminarski, diplomski ili maturski rad, powerpoint prezentacija i drugi edukativni materijal. Za razliku od ostalih mi vam pružamo da pogledate svaki rad njegov sadržaj i prve tri strane tako da možete tacno da odaberete ono sto vam u potpunosti odgovara. U našoj bazi se nalaze gotovi seminarski,diplomski i maturski radovi koji možete skinuti i uz njihovu pomoc napraviti jedinistven i unikatan rad. Ako u bazi ne nadjete rad koji Vam je potreban, u svakom momentu mozete naruciti da se izradi novi unikatan seminarski ili neki drugi rad na linku novi radovi. Sva pitanja i odgovore možete dobiti na našem forumu. Za bilo koji vid saradnje ili reklamiranja mozete nas kontaktirati na •Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli•

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
WWW.MATURSKI-RAD.COM


Pregled teme :

Kajsija (lat. Prunus armeniaca, tur. kayısı), takođe poznata po imenu „marelica", je kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae.
Poreklo i status kajsije
Centar nastanka i prirodni areal ove vrste teško je definisati, usled rane domestifikacije (3 milenijum p. n. e.). Kajsije najverovatnije potiču iz predela Srednje Azije i severoistočne Kine, iz oblasti u blizini ruske granice. Moguće je da prirodni areal vrste obuhvata i Korejsko poluostrvo i Japan. Kajsija, iako to njeno botaničko ime sugeriše, ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju su kajsije stigle posle 3000 godina, šireći se duž Puta svile. Odatle su je Rimljani, oko 70. godine pre nove ere, proširili po celoj Evropi.
Danas, divlje (nedomestifikovane) jedinke kajsije rastu u veoma malim grupama u Kini, Kazahstanu, Kirgiziji i Uzbekistanu. Usled male brojnosti ovih populacija, vrsta Prunus armeniaca smatra se ugroženom.
Uzgojene sorte kajsija raširene su širom planete. Najbolje uspeva u oblastima sa blagom, mediteranskom klimom, usled čega se u takvim oblastima intenzivno komercijalno uzgaja.
Opis
Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm. Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari "Riland" i "Perfection"). Najvažniji oprašivač je pčela.
Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.


Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
bolditalicizeunderlinestrikeurlimagequoteSmileWinkLaughGrinAngrySadShockedCoolTongueKissCry
smanji | povećaj

busy