Pretraga baze radova

FORMAT

BROJ STRANA

JEZIK

seminarski, diplomski i maturski rad word

 

21 

 seminarski, diplomski i maturski rad srpski

WORDUKUPNOSRPSKI

 

Seminarski, diplomski i maturski rad

1629.Matematika-Izometrija Euklidovog prostora
(prve tri strane)


seminarski,diplomski,maturski rad besplatno free download

PREUZMI CEO RAD

 

Ako Vam treba edukativni materijal bilo da je to seminarski, diplomski , maturski rad, ili powerpoint prezentacija na nasim sajtovima ce te naci sve na jednom mestu . Svi Vam pruzaju samo ime za seminarski, diplomski ili maturski rad a mi Vam dajemo da pogledate svaki rad njegov sadržaj i prve tri strane u PDF-u tako da možete tacno da odaberete pravi rad bez promasaja. Nasa baza sadrzi svaki gotov seminarski, diplomski i maturski rad koji ce Vam ikada zatrebati, možete ga skinuti i uz njegovu pomoc napraviti jedinistven i unikatan rad. Ako u bazi ne nadjete seminarski, diplomski ili matruski rad koji Vam je potreban, u svakom momentu mozete naruciti da se izradi novi potpuno unikatan seminarski, diplomski ili maturski rad na linku novi radovi. Sva pitanja i odgovore možete dobiti na našem forumu kao i besplatan seminarski, prepricane lektire, puskice i pomoc. Za bilo koji vid saradnje ili reklamiranja mozete nas kontaktirati na kontakt formi.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM


Pregled teme :

 

Euklid

 

Euklid je bio antički matematičar poznat po svojim delima „Elementi", „Data", „Optika" i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam.
Živeo je u periodu od 330 - 275.god. p.n.e. Bio je poznati grčki matematičar iz Atine. Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu.
Napisao je brojna dela, od kojih neka nisu sačuvana i poznata su samo po naslovu. Sačuvana dela su:
• „Elementi" (geometrija kao nauka o prostoru) u 13 knjiga,
• „Data" (o uslovima zadavanja nekog matematičkog objekta),
• „Optika" (sa teorijom perspektive), i dr.
U odnosu na druge naučne oblasti, geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. god. pne. pojavom dela "Elementi". Tada u matematici geometrija dominira, pa su i brojevi interpretirani geometrijski. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti "Elementi" su vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. [4, str 1.]
Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. Kasnije su "Elementi" analizirani i dopunjavani. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji, teoriji brojeva i algebri. Takođe, dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran.

Nastanak ideje o definisanju prostora

U grčkoj geometriji nije bilo eksplicitnog pojma prostora. Međutim, implicitno, pojam prostora je postojao kao epifenomen, kao okvir u kojem se geometrijski objekti nalaze. U savremenoj geometriji imamo njegovu simboličku kodifikaciju kao skup svih ure_enih trojki realnih brojeva. Posmatranje spoljašnjeg prostora kao prebivališta realnih stvari i doživljavanje mentalnog prostora kao prebivališta zamišljenih stvari nisu naučene sposobnosti, već prirodni darovi ljudskih bića. Tako, mi nikada ne tražimo od naših đaka objašnjenje šta je prostor, niti pokušavamo da ga njima sugerišemo.

U matematici, skup tačaka koje su u jedan-jedan korespondenciji sa svim uređenim trojkama realnih brojeva, naziva se trodimenzionalni prostor. Tri broja x, y, z u trojci (x, y, z) koja je pridružena nekoj tački A, nazivaju se njenim koordinatama. Podskupovi prostora koji korespondiraju podskupovima

(x, 0, 0) : x Є R, (0, y, 0) : y Є R, (0, 0, z) : z Є R

skupa trojki, nazivaju se x-osa, y-osa i z-osa. Za dve tačke A(x1, y1, z1) i B(x2, y2, z2), odsečak AB se definiše kao skup tačaka koji korespondira sledećem podskupu trojki

(λx1 + (1 − λ)x2, λy1 + (1 − λ)y2, λz1 + (1 − λ)z2) : λ Є [0, 1] .

Onda se dužina ovog odsečka, a time i rastojanje tačaka A i B, definiše kao broj

d(A,B) = _(x2 − x1)2 + (y2 − y1)2 + (z2 − z1)2.

Izostavljamo dodatne detalje koji su poznati čitaocu iz kursa analitičke geometrije i koji se obično uče putem vizuelizacije. Crtež koji predstavlja koordinatni sistem - tri prave koje stoje normalno jedna na drugu, jeste ono čime počinju ovakve lekcije iz analitičke geometrije, pri čemu su tri uzajamno normalne ivice zidova jedne sobe veoma dobra materijalizacija jednog takvog skupa trojki, nazivaju se x-osa, y-osa i z-osa. Za dve tačke

A(x1, y1, z1) i

B(x2, y2, z2), odseqak AB se definiše kao skup tačaka koji korespondira sledećem podskupu trojki

š (λx1 + (1 − λ)x2, λy1 + (1 − λ)y2, λz1 + (1 − λ)z2) : λ Є [0, 1] ć.

Onda se dužina ovog odsečka, a time i rastojanje tačaka A i B, definiše kao broj

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
bolditalicizeunderlinestrikeurlimagequoteSmileWinkLaughGrinAngrySadShockedCoolTongueKissCry
smanji | povećaj

busy