Pretraga baze radova

FORMAT

BROJ STRANA

JEZIK

seminarski, diplomski i maturski rad word

 

22 

 seminarski, diplomski i maturski rad srpski

WORDUKUPNOSRPSKI

 

Seminarski, diplomski i maturski rad

1397.Matematika-Podudarnost
(prve tri strane)


seminarski,diplomski,maturski rad besplatno free download

PREUZMI CEO RAD

 

Na našim sajtovima možete pronaci sve bilo da je to seminarski, diplomski ili maturski rad, powerpoint prezentacija i drugi edukativni materijal. Za razliku od ostalih mi vam pružamo da pogledate svaki rad njegov sadržaj i prve tri strane tako da možete tacno da odaberete ono sto vam u potpunosti odgovara. U našoj bazi se nalaze gotovi seminarski,diplomski i maturski radovi koji možete skinuti i uz njihovu pomoc napraviti jedinistven i unikatan rad. Ako u bazi ne nadjete rad koji Vam je potreban, u svakom momentu mozete naruciti da se izradi novi unikatan seminarski ili neki drugi rad na linku novi radovi. Sva pitanja i odgovore možete dobiti na našem forumu. Za bilo koji vid saradnje ili reklamiranja mozete nas kontaktirati na •Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli•

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
WWW.MATURSKI-RAD.COM


Pregled teme :

 

Podudarnost je jedan od intuitivno lako prepoznatljivih pojmova, zbog čega je i izazivao dilemu među matematičarima oko njegovog definisanja. Kao primer može se uzeti Euklid koji je u svojim "Elementima" pokušao, koristeći konstrukciju kruga, da definiše i podudarne duži. Kasnija iskustva pokazala su da se podudarnost mora uzeti u skupu osnovnih pojmova.
Podudarnost u geometriji
U sedmoj aksiomi svojih Elemenata Euklid je pretpostavio da su „oni (geometrijski objekti ko se mogu poklopiti) međusobno jednaki". Drugim rečima, pretpostavio je da su geometrijski likovi koji se kretanjem mogu poklopiti, međusobno podudarni. Time je pojam kretanja dobio funkciju osnovnog pojma, a pojam podudarnosti je definisan. Već drugi stav njegove prve knjige utemeljuje pojam podudarnosti duži. U njemu Euklid dokazuje da se iz date tačke može „povući duž jednaka datoj duži". Drugim rečima, na datoj polupravoj sa temenom A on konstruiše tačku D takvu da je duž AD podudarna datoj duži BC. Iza ove konstrukcije krije se definicija podudarnih duži, ali Euklid u svom delu to nigde ne ističe. U četvrtom stavu prve knjige Elemenata u cilju dokazivanja tzv. prvog stava o podudarnosti trouglova prema kojem „Ako su kod dva trougla dve strane jednog jednake odgovarajućim dvema stranama drugog i ako su jednaki uglovi koje obrazuju jednake strane, mora i osnovica biti jednaka osnovici, jedan trougao mora biti jednak drugom trouglu i ostali uglovi moraju biti jednaki ostalim uglovima i to odgovarajući, naime, oni koji leže spram jednakih strana.", Euklid najpre jedan trougao „polaže" na drugi tako da jedno teme prvog „padne" u teme drugog, a jedna ivica prvog trougla „ide" po ivici drugog itd. Slične argumente u kojima se pretpostavlja kretanje kao poznati pojam, Euklid koristi kad god treba da dokaže podudarnost nekih geometrijskih likova.

 

Slika: Prvi stav o podudarnosti trouglova.

U svojim Načelima geometrije iz 1889. godine Peano je, sledeći Euklida, prihvatio pojam kretanja kao jedan od osnovnih pojmova geometrije.
Nasuprot njemu, Paš u Novoj geometriji iz 1882. godine, a Veronez u Elementima geometrije iz 1889. godine, pošli su od podudarnosti kao od jednog od nedefinisanih pojmova i utvrdili aksiome podudarnosti kojima se taj važan pojam uvodi u geometriju. Za razliku od Hilberta kod koga se aksiome odnose i na pojam podudarnosti duži i na pojam podudarnosti uglova, Paš i Veronez kao osnovni pojam usvajaju samo podudarnost duži, a podudarnost uglova definišu. Međutim, Borsuk i Šmieleva u svojim osnovama geometrije (11) primećuju da se osnovni pojam podudarnosti može odnositi, ne na duži kako čine Paš i Veroniz ili na duži i uglove kako čini Hilbert, već mnogo elementarnije, samo na parove tačaka.
Vratimo se Hilbertovim Osnovama geometrije. U njima se aksiome podudarnosti odnose, kako smo već istakli, na dve relacije podudarnosti koje Hilbert razumeva kao osnovne pojmove. To su podudarnost duži i podudarnost uglova.

Komentari (1)Add Comment
0
Matematika
napisao Slaki,November 27, 2012
E ovako ja ovo nista ne razumem. Ja sam vrlo dobar djak i 6 sam razred i imala sam uvek 5 iz matematike ali ovo podudarnost ne razumem!!! Ako moze malo jasnije da se objasni. smilies/angry.gif
  • Prijavite neodgovarajući komentar
  • +0
  • glasaj za
  • glasaj protiv

Napišite komentar
bolditalicizeunderlinestrikeurlimagequoteSmileWinkLaughGrinAngrySadShockedCoolTongueKissCry
smanji | povećaj

busy